U srijedu, 13. 7. 2022. godine sa početkom u 12.00 časova, u prostorijama Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu u Palama, održana je javna odbrana završnog master rada kandidata Nikoline Samardžija  pod nazivom ''Kolektivni ugovori o radu kao izvori radnog prava''.

Komisiju za odbranu ovog završnog master rada činili su:

• dr Goran Marković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu – predsjednik Komisije;
• dr Radislav Lale, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu – mentor i član Komisije;
• dr Sanja Golijanin, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu – član Komisije.

Predmet istraživanja u ovom master radu su kolektivni ugovori o radu kao izvor  radnog prava, što se prije svega odnosi na određenje pojma kolektivnog ugovora o radu, utvrđivanje mjesta kolektivnog ugovora o radu na hijerarhijskoj ljestvici izvora radnog prava, određivanje predmeta i  vrste kolektivnog ugovora o radu, utvrđivanje i objašnjenje načina donošenja kolektivnog ugovora o radu, što dalje podrazumijeva ko su učesnici u postupku zaključenja kolektivnog ugovora o radu, polje primjene, vremensko važenje te značaj kolektivnog ugovora o radu.

Da bismo pravilno razumjeli ovaj institut, neophodno je definisati pojam kolektivnog ugovora o radu, te propise koji regulišu ovu materiju. Od naročitog značaja su i Međunarodni radni standardi, Konvencije i Preporuke koji regulišu predmetnu oblast a čiji je osnovni cilj da posredstvom različitih instrumenata, bilo zakona, međunarodnih ugovora ili na drugi način nađu svoju primjenu u zakonodavstvu država članica. Kolektivni ugovor o radu predstavlja pravni akt čija je pravna priroda sporna i izaziva nesuglasice u teoriji radnog prava, iz razloga što kolektivni ugovori o radu po svom načinu donošenja predstavljaju ugovor, ali prema načinu na koji se primjenjuju i dјeluju predstavljaju ''zakon'' u materijalnom smislu riječi. Upravo posljedica koja se rađa primjenom kolektivnog ugovora o radu govori o bitnosti akta, koja zahtjeva pažnju, izučavanje i posvećenost. Kolektivni ugovor o radu nesumnjivo proizvodi određene posljedice. Prije svega doprinosi izjednačavnju režima rada za radnike određene dјelatnosti, odnosno profesije. Postižu se jednaki uslovi rada za rad jednake vrijednosti, uspostavlja se socijalni mir. Pravni značaj kolektivnih ugovora se ogleda u mogućnosti da se na brz i efikasan način regulišu pitanja na području radnih odnosa, u čemu se ogleda nesumljiva prednost ovog akta u odnosu na zakon čija je procedura donošenja znatno složenija i sporija. U ekonomskom smislu, određivanje minimalne cijene rada utiče na stabilnost socijalnih partnera, odnosno poslodavaca, uz mogućnost da predvide ekonomske troškove za period važenja kolektivnih ugovora. Kolektivni ugovor o radu je instrument za regulisanje odnosa rada i kapitala. Predstavlja sredstvo koje omogućava koheziju između socijalnih partnera i samim tim održava socijalni mir. Dalje, potrebno je izvršiti klasifikaciju kolektivnih ugovora o radu, gdјe razlikujemo pojam opštih, posebnih i pojedinačnih kolektivnih ugovora o radu. Specifičnost kolektivnog ugovora o radu podrazumijeva osim polja primjene i vremensko važenje kolektivnog ugovora. Posebno treba napomenuti da u teoriji radnog prava ne postoji sklad u tumačenju pravne prirode kolektivnog ugovora o radu. Ciljevi kolektivnih ugovora o radu su višestruki. U prvom redu oni su instrument koji omogućava radnicima da kroz organizovano udruženje radnika, odnosno sindikat, pregovaraju sa poslodavcima, odnosno njihovim udruženjima i na taj način obezbjeđuju bolje i povoljnije uslove rada, dok sa druge strane, korist poslodavca se ogleda kroz mogućnost da previdi ekonomske troškove za period važenja kolektivnih ugovora. Radnici i poslodavci imaju slobodu pregovaranja, i jedino njihovo ograničenje jesu zakonske norme kogentnog karaktera koje znače da kolektivni ugovor o radu ne može ići ispod zakonskog minimuma, izuzev normi javnog poretka koje su apsolutnog karaktera i koje ne mogu biti predmet pregovaranja. Njegov značaj ogleda se i kroz broj radnika i poslodavaca na koji se primjenjuje. Kroz bitnost kolektivnog pregovaranja posredno se ističe i značaj sindikalnog organizovanja radnika, koje u zadnjim decenijama procentualno opada kako na nivou entiteta tako i na nivou države, a koji predstavlja neophodnu pretpostavku za zaključenje kolektivnog ugovora o radu.

Na osnovu svega navedenog, komisija zauzela stav da je riječ o veoma kompleksnoj i uvijek aktuelnoj temi kojoj treba posvetiti znatno više pažnje u pravnoj nauci i praksi. Riječ je o temi o kojoj bi se mogao napisati jedan opširan i kvalitetan doktorat. Komisija je konstatovala da je riječ o odličnom kandidatu iz čijeg velikog znanja i truda je i proistekao jedan ovako visokokvalitetan završni master rad, koji je ocijenila sa najvišom ocjenom, čime je Nikolina Samardžija uspješno okončala odbranu svog master rada i zasluženo stekla  akademsko zvanje mastera prava.

UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVU

PRAVNI FAKULTET ISTOČNO SARAJEVO

PALE

- POZIV ZA PRIJAVU-

U okviru projekta Savjeta Evrope „Inicijativa za pravnu sigurnost i efikasno provosuđe u Bosni i Hercegovini – Faza III“ organizuje se ljetna škola ljudskih prava za studente pravnih fakulteta iz Bosne i Hercegovine i regiona.

Glavna tema ovogodišnje ljetnje škole tiče se prevencije nasilja nad ženama i ljudskih prava. Škola će trajati četiri dana, od 12. do 15. jula 2022. godine i biće održana u Trebinju. Radni jezici škole su engleski i srpski jezik, uz simultani prevod.

Savjet Evrope obezbjeđuje prevoz i smještaj za sve učesnike, na bazi punog pansiona, uključujući kafe i vode u toku svake kafe pauze.

Pozivamo zainteresovane studente treće i četvrte godine osnovnih studija da svoje prijave pošalju doc. dr Sanji Kreštalica na mejl adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

U naslovu mejla navesti: PRIJAVA za Regionalnu školu ljudskih prava

U tekstu navesti sljedeće podatke:

1. ime i prezime i broj indeksa,
2. godinu studija i prosječnu ocjenu tokom studija,
3. motivaciono pismo.

Prijave poslati do 20. juna, do 15.00 časova.

У Бијељини, 6. 6. 2022. године са почетком у 13.00 часова, у просторијама одјељења ван сједишта Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву у Бијељини, одржана је јавна одбрана завршног мастер рада кандидата Сање Петковић  под називом ''Злоупотреба права код закључивања уговора о доживотном издржавању''.

Комисију за одбрану овог завршног мастер рада чинили су:

• др Димитрије Ћеранић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву – предсједник Комисије;
• др Станка Стјепановић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву – ментор и члан Комисије;
• др Свјетлана Ивановић, доцент Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву – члан Комисије.

Поред чланова Комисије, овој одбрани је присуствовао и велики број заинтересованих студената треће године првог циклуса студија.

Предмет истраживања у овом мастер раду је законско регулисање злоупотребе уговора о доживотном издржавању на националном, али и регионалном нивоу, нарочито са освртом на регионалну судску праксу из ове области. Злоупотреба права код закључивања уговора о доживотном издржавању представља вршење права из овог уговора противно циљу због кога је оно установљено или признато. У раду су најприје обрађени појавни облици злоупотребе права код закључивања уговора о доживотном издржавању према тренутку када је злоупотреба извршена. Тако се злоупотреба може јавити приликом закључења уговора, затим код извршења уговора, и на крају код престанка уговора. Даље, у раду су обрађени и појавни облици  злоупотребе права код закључивања уговора о доживотном издржавању према оштећеној страни.  Злоупотребом овог правног института може да буде изигран и оштећен давалац издржавања. Није риједак случај у пракси да штету претпри и прималац издржавања противправним дјеловањем даваоца издржавања. На послијетку, штету од злопуптребе права код закључивања уговора о доживотном издржавању могу имати и трећа лица. Санкција, која може погодити уговор о доживотном издржавању може бити двојака и довести до поништења уговора или до раскида уговора, зависно од услова које прописује законодавац. Као адекватан вид заштите од злоупоптребе права код уговора о доживотном издржавању, кандидаткиња, као прво, наводи адекватно законско регулисање ове проблематике. С тим у вези било би врло корисно вршити медицинско вјештачење примаоца доживотног издржавања, јер је углавном ријеч о старим или болесним лицима којима је потребна њега и брига о здрављу и животним потребама за њиховог живота, а за узврат, неријетко, дају значајан дио своје имовине која може бити и велике вриједности што свакако отвара могућност великим злоупотребама. Да би се томе стало у крај, било би више него корисно, не само за примаоца издржавања, него и за правну сигурност, вршити медицинско вјештачење. Као још један вид правне сигурности кандидаткиња сматра да је неопходно извршити забиљежбу права из уговора о доживотном издржавању.

Проф. др Станка Стјепановић је поздравила присутне у својству ментора и члана Комисије, те укратко представила кандидата. Похвалила је труд и знање кандидаткиње Петковић, указавши на значајне квалитете сачињеног мастер рада. Између осталог, навела је како је у раду коришћен упоредноправни метод са позивањем на значајне правне изворе који нису толико често коришћени у домаћој правној теорији попут Грађанског законика НР Кине. Кандидата је упитала да детаљније појасни неке од ставова изречених у вези са судском праксом наведеном у раду, а који се односе на законско рјешење по коме је за закључење уговора о доживотном издржавању у неким случајевима потребна сагласност органа старатељства. Такође, упитала је кандидата да поближе образложи своје схватање у погледу тога какав значај има кривица на раскид уговора због поремећених односа.

Доц. др Свјетлана Ивановић је указала на богатство правне грађе којом се служио кандидат у свом мастер раду. Поготово је истакла богату судску праксу која је анализирана. Кандидаткињу Петковић упитала је да појасни ко се све по њеном мишљењу може подвести под категорију лица која се у оквиру свог занимања или дјелатности старају о примаоцу издржавања, а за која важе посебна правила код закључења уговора о доживотном издражавању. Исто тако, кандидату је упутила питање шта мисли о томе да ли је законодавац нашао праву мјеру између хуманости с једне стране, и стицања користи, с друге стране, као најчешћих мотива за закључивање ових уговора.

Проф. др Димитрије Ћеранић је похвалио садржину и форму мастер рада, истичући да му је изузетан рад кандидата познат још са првог циклуса студија, а потом и са мастер студија. Кандидаткињи Петковић поставио је питање да се изјасни о законском одређењу уговора о доживотном издржавању у праву Републике Српске, поготово у смислу разликовања од уговора о насљеђивању, односно дијела законске норме у којој се говори о имовини или дијелу имовине која припада примаоцу издржавања у тренутку закључивања уговора. Такође, упитао је кандидата да ли давалац издржавања има обавезу сахрањивања примаоца издржавања у случају да уговором то није изричито поменуто будући да се та обавеза не помиње ни у законској одредби за разлику од осталих права у региону. На крају, замолио је кандидата да изнесе свој осврт на законско рјешење из српског права (чл. 203 ЗОН-а Србије) које се односи на посебан случај неважности овог уговора.

На основу свега наведеног, комисија заузела став да је ријеч да о веома комплексној и актуелној теми којој треба посветити знатно више пажње у правној науци и пракси. Актуелност ове теме проистиче и из овог времена, у којем у којем се јавља све већи и већи број људи који се одлучују на закључење овог института. Комисија је констатовала да је ријеч о одличном кандидату из чијег великог знања и труда је и проистекао један овако висококвалитетан завршни мастер рад, који је оцијенила са највишом оцјеном, чиме је Сања Петковић успјешно окончала одбрану свог мастер рада и заслужено стекла  академско звање мастера права.

Naučno-nastavno vijeće Pravnog fakulteta usvojilo je novi nastavni plan i program prvog ciklusa studija, koji će važiti za studente koji prvi put upišu prvu godinu studija u akademskoj 2022/2023. godini. Studenti koji su već upisali studije na Pravnom fakultetu nastaviće da studiraju po dosad važećem nastavnom planu i programu, po kome će i završiti studije.

Suština usvajanja novog nastavnog plana i programa u tome je da se ukida jedan predmet (Ekonomska politika i evropske integracije), dok se nekoliko dosad jednosemestralnih predmeta dijele na po dva jednosemestralna predmeta. Cilj ovih promjena je da bude predviđeno dovoljno časova predavanja, kako bi profesori imali dovoljno vremena da održe potrebna predavanja, odnosno kako bi studenti mogli da odslušaju sva potrebna i detaljna predavanja i da na taj način lakše savladaju materiju. Drugi cilj promjena je da studenti lakše polažu ispite, budući da će imati više oslobađajućih kolokvijuma i da će ispite moći da polažu parcijalno u više navrata, tj. više puta. Ukupan fond časova i obim materije koju studenti treba da savladaju neće biti veći nego dosad, što znači da studenti neće biti više opterećeni ukupnim brojem časova i obimom materije posmatrano na sve četiri godine studija.

Nastavni plan 2022-2023 možete pogledati OVDЈE.

U srijedu, 23. 3. 2022. godine sa početkom u 14.00 časova, u sjedištu Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu u Palama, održana je javna odbrana završnog master rada kandidata Zorice Pavlović  pod nazivom ''Odlučivanje u postupku azila''.

Komisiju za odbranu ovog završnog master rada činili su:

• dr Uroš Pena, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu – predsjednik Komisije;
• dr Sanja Golijanin, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu – mentor i član Komisije;
• dr Sanja Kreštalica, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu – član Komisije.

Pravo na azil možemo definisati kao zaštitu koju jedna država pruža strancu, odnosno licu, koje je napustilo svoju zemlju porijekla zbog osnovanog straha od progona, odnosno ugrožavanja osnovnih ljudskih prava i sloboda. Dakle, međunarodna zaštita je je status koji nadležni organ u BiH priznaje izbjeglici ili strancu koji ispunjava uslove za supsidijarnu zaštitu. Odlučivanje o zahtjevu za azil predstavlja jedan specifičan zadatak koji kao takav nosi i određeni stepen izazova naročito ako uzmemo u obzir druge vrste postupaka. Naime, u postupku po zahtjevu za azil postoje određene razlike u odnosu na druge postupke koje se odnose na fizičku distancu, jezičku te kulturološku distancu. Nadalje, mali je spektar dokaza koji se mogu primijeniti i na osnovu kojih donosilac odluke može  da procijeni da  li tražiocu u zemlјi porijekla prijeti progon, odnosno da odluči da li u odnosu na podnosioca postoji rizik od progona u budućnosti.

Značajnu ulogu u postupku odlučivanja ima stepen uvjerenja koji je donosiocu odluke potreban da bi mogao utvrditi  činjenice iz prošlosti i sadašnjosti, te na osnovu toga ustanoviti da li postoji ili ne osnovan strah od progona, ili realan rizik od izlaganja ozbiljnoj povredi. Budući da odluke po zahtjevu za azil imaju veliki značaj u smislu da odluka ima određene posljedice po život, fizički i psihički integritet lica, te ljudska prava, potrebna je stručnost i oprez prilikom odlučivanja, a veliku ulogu u  svemu imaju procjena dokaza i kredibiliteta.

Izbor ove teme posebnu motivaciju, kojom se ukazuje na specifičnost postupka i težinu zadatka sa kojim se nadležni organ suočava prilikom donošenja odluke po zahtjevu za azil. Takođe, bitno je ukazati na položaj tražioca azila koji usljed osnovanog straha od progona ili teške povrede ljuskih prava u zemlji porijekla usljed nedostatka dokaza, jezičke barijere te kulturoloških razlika ima specifičan polažaj u odnosu na stranke u drugim postupcima.

Predmet istraživanja ovog rada su pozitivnopravna pravila posebnog upravnog postupka, a  analiza se prevashodno fokusira na oblike međunarodne zaštite, osnove posmatranja prava na izbjeglički status te povrede koje vode supsidijarnoj zaštiti kao vidu međunarodne zaštite.  Nadalje, akcenat je na utvrđivanju činjenica kroz analizu ispunjavanja uslova osnova zaštite, te donošenje objektivne odluke na osnovu raspoloživih dokaza posmatranih kroz analizu iskaza tražioca azila i izvještaja o zemlji porijekla.

Na osnovu svega navedenog, komisija je zauzela stav da je riječ o veoma kompleksnoj i aktuelnoj temi – posebno na našem području, Regionu ali i širom evropskog kontinenta, kojoj treba posvetiti znatno više pažnje u pravnoj nauci i praksi. Komisija je konstatovala da je riječ o vrlo kvalitetnom kandidatu i odlično urađenom završnom master radu koji je ocijenila sa najvišom ocjenom čime je Zorica Pavlović uspješno okončala odbranu svog master rada i zasluženo stekla akademsko zvanje mastera prava.