Prof. dr Andrea Romeo s Pravnog fakulteta Univerziteta „Magna Graecia“ iz Katancara (Italija), održao je 29. decembra 2025. godine studentima prve godine u Bijeljini gostujuće predavanje, na poziv predmetnog nastavnika, doc. dr Brana Hadži Stevića. Predavanje je održano na engleskom jeziku, putem platforme Google Meet, i to na temu „Constitutional Defence and Legal Principles Theory“.

Na početku predavanja, profesor Romeo je dao kratak istorijski osvrt na pitanje ustava (u materijalnom smislu). Naročito je istakao antički period u kom se javljaju obrisi ustavnih pravila i period francuske revolucije. Zatim je analizirano pitanje od izuzetnog značaja: ko treba da štiti ustav, pri čemu je profesor Romeo izložio različita shvatanja, uključujući i ona koja iskazuju nepovjerenje prema ideji sudske zaštite ustava. Takođe, naglašen je značaj razlikovanja pojmova „čuvanje ustava“ i „sudska kontrola ustavnosti“, budući da postoje i nesudski mehanizmi kontrole ustavnosti. Još od vremena francuske revolucije se ističe ideja da sam parlament treba da štiti ustav, što se i danas katkad zagovara. Npr. Jirgen Habermans taj model ističe kao prepreku sudskom aktivizmu. Takođe, profesor Romeo je ukazao na Kelzenovo i Šmitovo učenje o tome ko treba da bude čuvar ustava (guardian of the constitution), pri čemu Kelzen smatra da zaštitnik ustava treba da bude ustavni sud, dok Šmit ističe državnog poglavara kao čuvara ustava.

Naredni dio predavanja profesor Romeo je posvetio ukazivanju na konceptualnu razliku između pravila i principa, što ima izuzetan značaj za kontrolu ustavnosti, imajući na umu prirodu ustavnih odredaba. Dvorkin, Kelzen i Šmit su se bavili tim pitanjem, te su njihova učenja izložena, s ciljem da se ukaže, između ostalog, na to da li odlučivanje na osnovu principa implicira političko odlučivanje. Nakon toga, profesor Romeo je naročito istakao učenja o pravilima i principima koja zagovaraju Aleksi i Ferajoli. Dok Aleksi smatra da su principi optimizujuće komande koje podrazumijevaju balansiranje, dotle Ferajoli razlikuje direktivne i regulativne principe i uvodi pojam „preciziranje“ (specification). Profesor Romeo je zatim ukazao na različita učenja o tome šta prodrazumijeva „preciziranje“, te je izložio sopstvenu teoriju u vezi s tim. Na kraju, profesor Romeo je ukazao na to da današnji ustavni sudovi raspolažu značajnom vlašću, te je ukazao na neke od modaliteta odlučivanja Ustavnog suda Italije, poput nastojanja da se izbjegne poništavanje zakona tako što će da se sporna odredba protumačiti na onaj način koji je u skladu s Ustavom Italije.

Nakon izlaganja, studenti su postavljali pitanja i s profesorom Romeom diskutovali o pojedinim nedoumicama u vezi s kontrolom ustavnosti. Nakon što je predavanje okončano, svi prisutni su aplauzom pozdravili profesora Romea, uz ocjenu da je predavanje bilo izuzetno kvalitetno. Doc. dr Brano Hadži Stević srdačno je zahvalio profesoru na tome što je izdvojio vrijeme da održi predavanje i što je na razumljiv način predstavio studentima temu od izuzetnog teorijskog i praktičnog značaja.