У Бијељини, 6. 6. 2022. године са почетком у 13.00 часова, у просторијама одјељења ван сједишта Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву у Бијељини, одржана је јавна одбрана завршног мастер рада кандидата Сање Петковић  под називом ''Злоупотреба права код закључивања уговора о доживотном издржавању''.

Комисију за одбрану овог завршног мастер рада чинили су:

• др Димитрије Ћеранић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву – предсједник Комисије;
• др Станка Стјепановић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву – ментор и члан Комисије;
• др Свјетлана Ивановић, доцент Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву – члан Комисије.

Поред чланова Комисије, овој одбрани је присуствовао и велики број заинтересованих студената треће године првог циклуса студија.

Предмет истраживања у овом мастер раду је законско регулисање злоупотребе уговора о доживотном издржавању на националном, али и регионалном нивоу, нарочито са освртом на регионалну судску праксу из ове области. Злоупотреба права код закључивања уговора о доживотном издржавању представља вршење права из овог уговора противно циљу због кога је оно установљено или признато. У раду су најприје обрађени појавни облици злоупотребе права код закључивања уговора о доживотном издржавању према тренутку када је злоупотреба извршена. Тако се злоупотреба може јавити приликом закључења уговора, затим код извршења уговора, и на крају код престанка уговора. Даље, у раду су обрађени и појавни облици  злоупотребе права код закључивања уговора о доживотном издржавању према оштећеној страни.  Злоупотребом овог правног института може да буде изигран и оштећен давалац издржавања. Није риједак случај у пракси да штету претпри и прималац издржавања противправним дјеловањем даваоца издржавања. На послијетку, штету од злопуптребе права код закључивања уговора о доживотном издржавању могу имати и трећа лица. Санкција, која може погодити уговор о доживотном издржавању може бити двојака и довести до поништења уговора или до раскида уговора, зависно од услова које прописује законодавац. Као адекватан вид заштите од злоупоптребе права код уговора о доживотном издржавању, кандидаткиња, као прво, наводи адекватно законско регулисање ове проблематике. С тим у вези било би врло корисно вршити медицинско вјештачење примаоца доживотног издржавања, јер је углавном ријеч о старим или болесним лицима којима је потребна њега и брига о здрављу и животним потребама за њиховог живота, а за узврат, неријетко, дају значајан дио своје имовине која може бити и велике вриједности што свакако отвара могућност великим злоупотребама. Да би се томе стало у крај, било би више него корисно, не само за примаоца издржавања, него и за правну сигурност, вршити медицинско вјештачење. Као још један вид правне сигурности кандидаткиња сматра да је неопходно извршити забиљежбу права из уговора о доживотном издржавању.

Проф. др Станка Стјепановић је поздравила присутне у својству ментора и члана Комисије, те укратко представила кандидата. Похвалила је труд и знање кандидаткиње Петковић, указавши на значајне квалитете сачињеног мастер рада. Између осталог, навела је како је у раду коришћен упоредноправни метод са позивањем на значајне правне изворе који нису толико често коришћени у домаћој правној теорији попут Грађанског законика НР Кине. Кандидата је упитала да детаљније појасни неке од ставова изречених у вези са судском праксом наведеном у раду, а који се односе на законско рјешење по коме је за закључење уговора о доживотном издржавању у неким случајевима потребна сагласност органа старатељства. Такође, упитала је кандидата да поближе образложи своје схватање у погледу тога какав значај има кривица на раскид уговора због поремећених односа.

Доц. др Свјетлана Ивановић је указала на богатство правне грађе којом се служио кандидат у свом мастер раду. Поготово је истакла богату судску праксу која је анализирана. Кандидаткињу Петковић упитала је да појасни ко се све по њеном мишљењу може подвести под категорију лица која се у оквиру свог занимања или дјелатности старају о примаоцу издржавања, а за која важе посебна правила код закључења уговора о доживотном издражавању. Исто тако, кандидату је упутила питање шта мисли о томе да ли је законодавац нашао праву мјеру између хуманости с једне стране, и стицања користи, с друге стране, као најчешћих мотива за закључивање ових уговора.

Проф. др Димитрије Ћеранић је похвалио садржину и форму мастер рада, истичући да му је изузетан рад кандидата познат још са првог циклуса студија, а потом и са мастер студија. Кандидаткињи Петковић поставио је питање да се изјасни о законском одређењу уговора о доживотном издржавању у праву Републике Српске, поготово у смислу разликовања од уговора о насљеђивању, односно дијела законске норме у којој се говори о имовини или дијелу имовине која припада примаоцу издржавања у тренутку закључивања уговора. Такође, упитао је кандидата да ли давалац издржавања има обавезу сахрањивања примаоца издржавања у случају да уговором то није изричито поменуто будући да се та обавеза не помиње ни у законској одредби за разлику од осталих права у региону. На крају, замолио је кандидата да изнесе свој осврт на законско рјешење из српског права (чл. 203 ЗОН-а Србије) које се односи на посебан случај неважности овог уговора.

На основу свега наведеног, комисија заузела став да је ријеч да о веома комплексној и актуелној теми којој треба посветити знатно више пажње у правној науци и пракси. Актуелност ове теме проистиче и из овог времена, у којем у којем се јавља све већи и већи број људи који се одлучују на закључење овог института. Комисија је констатовала да је ријеч о одличном кандидату из чијег великог знања и труда је и проистекао један овако висококвалитетан завршни мастер рад, који је оцијенила са највишом оцјеном, чиме је Сања Петковић успјешно окончала одбрану свог мастер рада и заслужено стекла  академско звање мастера права.

Naučno-nastavno vijeće Pravnog fakulteta usvojilo je novi nastavni plan i program prvog ciklusa studija, koji će važiti za studente koji prvi put upišu prvu godinu studija u akademskoj 2022/2023. godini. Studenti koji su već upisali studije na Pravnom fakultetu nastaviće da studiraju po dosad važećem nastavnom planu i programu, po kome će i završiti studije.

Suština usvajanja novog nastavnog plana i programa u tome je da se ukida jedan predmet (Ekonomska politika i evropske integracije), dok se nekoliko dosad jednosemestralnih predmeta dijele na po dva jednosemestralna predmeta. Cilj ovih promjena je da bude predviđeno dovoljno časova predavanja, kako bi profesori imali dovoljno vremena da održe potrebna predavanja, odnosno kako bi studenti mogli da odslušaju sva potrebna i detaljna predavanja i da na taj način lakše savladaju materiju. Drugi cilj promjena je da studenti lakše polažu ispite, budući da će imati više oslobađajućih kolokvijuma i da će ispite moći da polažu parcijalno u više navrata, tj. više puta. Ukupan fond časova i obim materije koju studenti treba da savladaju neće biti veći nego dosad, što znači da studenti neće biti više opterećeni ukupnim brojem časova i obimom materije posmatrano na sve četiri godine studija.

Nastavni plan 2022-2023 možete pogledati OVDЈE.

U srijedu, 23. 3. 2022. godine sa početkom u 14.00 časova, u sjedištu Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu u Palama, održana je javna odbrana završnog master rada kandidata Zorice Pavlović  pod nazivom ''Odlučivanje u postupku azila''.

Komisiju za odbranu ovog završnog master rada činili su:

• dr Uroš Pena, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu – predsjednik Komisije;
• dr Sanja Golijanin, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu – mentor i član Komisije;
• dr Sanja Kreštalica, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu – član Komisije.

Pravo na azil možemo definisati kao zaštitu koju jedna država pruža strancu, odnosno licu, koje je napustilo svoju zemlju porijekla zbog osnovanog straha od progona, odnosno ugrožavanja osnovnih ljudskih prava i sloboda. Dakle, međunarodna zaštita je je status koji nadležni organ u BiH priznaje izbjeglici ili strancu koji ispunjava uslove za supsidijarnu zaštitu. Odlučivanje o zahtjevu za azil predstavlja jedan specifičan zadatak koji kao takav nosi i određeni stepen izazova naročito ako uzmemo u obzir druge vrste postupaka. Naime, u postupku po zahtjevu za azil postoje određene razlike u odnosu na druge postupke koje se odnose na fizičku distancu, jezičku te kulturološku distancu. Nadalje, mali je spektar dokaza koji se mogu primijeniti i na osnovu kojih donosilac odluke može  da procijeni da  li tražiocu u zemlјi porijekla prijeti progon, odnosno da odluči da li u odnosu na podnosioca postoji rizik od progona u budućnosti.

Značajnu ulogu u postupku odlučivanja ima stepen uvjerenja koji je donosiocu odluke potreban da bi mogao utvrditi  činjenice iz prošlosti i sadašnjosti, te na osnovu toga ustanoviti da li postoji ili ne osnovan strah od progona, ili realan rizik od izlaganja ozbiljnoj povredi. Budući da odluke po zahtjevu za azil imaju veliki značaj u smislu da odluka ima određene posljedice po život, fizički i psihički integritet lica, te ljudska prava, potrebna je stručnost i oprez prilikom odlučivanja, a veliku ulogu u  svemu imaju procjena dokaza i kredibiliteta.

Izbor ove teme posebnu motivaciju, kojom se ukazuje na specifičnost postupka i težinu zadatka sa kojim se nadležni organ suočava prilikom donošenja odluke po zahtjevu za azil. Takođe, bitno je ukazati na položaj tražioca azila koji usljed osnovanog straha od progona ili teške povrede ljuskih prava u zemlji porijekla usljed nedostatka dokaza, jezičke barijere te kulturoloških razlika ima specifičan polažaj u odnosu na stranke u drugim postupcima.

Predmet istraživanja ovog rada su pozitivnopravna pravila posebnog upravnog postupka, a  analiza se prevashodno fokusira na oblike međunarodne zaštite, osnove posmatranja prava na izbjeglički status te povrede koje vode supsidijarnoj zaštiti kao vidu međunarodne zaštite.  Nadalje, akcenat je na utvrđivanju činjenica kroz analizu ispunjavanja uslova osnova zaštite, te donošenje objektivne odluke na osnovu raspoloživih dokaza posmatranih kroz analizu iskaza tražioca azila i izvještaja o zemlji porijekla.

Na osnovu svega navedenog, komisija je zauzela stav da je riječ o veoma kompleksnoj i aktuelnoj temi – posebno na našem području, Regionu ali i širom evropskog kontinenta, kojoj treba posvetiti znatno više pažnje u pravnoj nauci i praksi. Komisija je konstatovala da je riječ o vrlo kvalitetnom kandidatu i odlično urađenom završnom master radu koji je ocijenila sa najvišom ocjenom čime je Zorica Pavlović uspješno okončala odbranu svog master rada i zasluženo stekla akademsko zvanje mastera prava.

U ponedјeljak, 21. 2. 2022. godine sa početkom u 14.00 časova, u prostorijama odјeljenja van sjedišta Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu u Bijeljini, održana je javna odbrana završnog master rada kandidata Milkice Petrović  pod nazivom ''Zaštita dјeteta od štetnih informacija za njegovo zdravlje i razvoj''.

Komisiju za odbranu ovog završnog master rada činili su:

• dr Dimitrije Ćeranić, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu – predsjednik Komisije;
• dr Stanka Stjepanović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu – mentor i član Komisije;
• dr Svjetlana Ivanović, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu – član Komisije.

Predmet istraživanja ovog rada je zaštita dјeteta od štetnih informacija, odnosno prevashodno definisanje šta su  štetne informacije, kako i na koji način utiču na zdravlje i razvoj dјece, zatim koje informacije imaju štetan uticaj u pojedinim životnim dobima dјeteta. Rad je usmjeren i na to kako sprovesti zaštitu, a ne povrijediti pravo dјeteta, niti dopustiti da bude neinformisano, za njemu preporučljive sadržaje. Konvencija o pravima dјeteta definiše dijetе kao svako biće mlađe od 18 godina, osim ako se po državnom zakonu ne smatra da se punoljetnost stiče u ranijoj dobi. Na navedene kategorije, dјecu, štetne informacije dopiru iz raznih aspekata, počevši od prenatalnog perioda, pa sve do punoljetstva. U prenatalnom periodu utiču direktno preko majke, a kasnije vrše direktan uticaj. Šire se unutar porodice prevashodno, zatim u školi, kasnije na većim nivoima organizovanja. Na dјecu u ranijoj životnoj dobi utiču najviše odnosi unutar porodice, čak i neshvatljive informacije dјečijem umu mogu se klasifikovati kao pozitivne i negativne i po Frojdu od presudnog su uticaja na kasniji razvoj ličnosti. Sredstva javnog informisanja i ubrzan razvoj tehnike i tehnologije, mogu imati štetan uticaj na zdravlje i razvoj dјeteta, ako su apsolutno dostupne, jer znamo da u medicini svjetska zdravstvena organizacija kaže ''sve može biti lijek i otrov u zavisnosti od količine''. Prevelika količina sadržaja namijenjenih za dјecu ne ostavlja pozitivne tragove, a kako tek oni neprimjereni njegovom dobu. Elektronski mediji šire informacije putem interneta, mejlova, diskova, televizije, radija i drugih društvenih mreža, kao i štampanih medija. Dinamika vremana dovela je do otežanih uslova za razvoj i adekvatno usmjerenje dјeteta. Dјeluje neshvatljivo da u vremenu napretka su otežani uslovi u poređenju sa prošlosti, ali istina je da je teško naći adekvatan put, jer toksični stres je povećan, kao i broj informacija. Naša sudska praksa ne pruža građu  za analizu navedene tematike, dok Evropski sud za ljudska prava, kao i inostrani sudovi ilustruju navedeno. Kod roditelja postoji sukob prava na zaštitu dјeteta i prava na pristup informacijama, to se kasnije prenosi i na učitelja, pa se opravdano postavlja pitanje gdјe je rješenje, da li ga treba tražiti na ovim nivoima ili je podignuto i nametnuto, a mi kao marionete ga slijedimo. Glavna svrha otkrivanja koliko štetne informacije utiču na zdravlje dјeteta je prije svega u cilju donošenja jače zakonske regulative koja bi štitila prava dјeteta. Da bismo sproveli zaštitu, moramo uvidјeti šta to sve ostavlja štetne tragove na zdravstveno stanje najmlađe ljudske populacije, a zatim predložiti preventivne mjere sprečavanja.

Na osnovu svega navedenog, komisija je zauzela stav da je riječ o veoma kompleksnoj i aktuelnoj temi kojoj treba posvetiti znatno više pažnje u pravnoj nauci i praksi. Komisija je konstatovala da je riječ o vrlo kvalitetnom kandidatu i odlično urađenom završnom master radu koji je ocijenila sa najvišom ocjenom čime je Milkica Petrović uspješno okončala odbranu svog master rada i zasluženo stekla akademsko zvanje mastera prava.

U ponedјeljak, 21. 2. 2022. godine sa početkom u 13.00 časova, u prostorijama odјeljenja van sjedišta Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu u Bijeljini, održana je javna odbrana završnog master rada kandidata Simone Glišić  pod nazivom ''Jednostrana izjava volje''.

Komisiju za odbranu ovog završnog master rada činili su:

• dr Dimitrije Ćeranić, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu – predsjednik Komisije;
• dr Stanka Stjepanović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu – mentor i član Komisije;
• dr Svjetlana Ivanović, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu – član Komisije.

Predmet istraživanja u ovom master radu je jednostrana izjava volje kao izvora obligacija i njene vrste. Zbog sve više ubrzanog privrednog prometa, te savremenih uslova života, veoma je značajno proučavati pojavljivanje jednostranih izjava volje kao izvora obligacija i mogućnost stvaranja obligacionih odnosa na osnovu njih. Prvenstveni cilj istraživanja je analiza dijela Zakona o obligacionim odnosima koji se odnosi na jednostranu izjavu volje i njene vrste, te praktična primjena ovog zakona u našoj zemlji i okruženju koje takođe koriste Zakon o obligacionim odnosima za uređenje ovog pravnog instituta. Zakon o obligacionim odnosima je prihvatio uže shvatanje u pogledu vrsti jednostrane izjave volje, te u njih svrstao javno obećanje nagrade i hartije od vrijednosti. Ne postoji saglasnost pravne doktrine u pogledu pitanja koje obligacije predstavljaju jednostranu izjavu volje. Nasuprot užeg shvatanja koje je prihvatio Zakon o obligacionim odnosima, prema širem shvatanju u jednostrane izjave volje se uvrštavaju: poslovodstvo bez naloga, sticanje bez osnova, ponuda za zaključenje ugovora, javno obećanje nagrade i izdavanje hartija od vrijednosti. Slanje kataloga, cjenovnika, tarifa i drugih obavještenja, kao i oglasi putem štampe, radija, televizije ne predstavlјaju ponudu za zaključenje ugovora. Naprotiv, oni se smatraju pozivom da se učini ponuda, tako da za njih ne važe ista pravila kao za ponudu. Poziv na ponudu se razlikuje od ponude po tome što je neprecizan i uopšten. On daje mogućnost zaključenja većeg broja eventualnih ugovora, tako da primalac ove inicijative ima mogućnost da se opredijeli za neki od njih i učini ponudu za zaključenje konkretnog ugovora. Razlikuju se i termini pravi iz hartije i pravo na hartiju – a opet se nadovezuju. Pravo iz hartije od vrijednosti je obligaciono pravo, tako da hartija od vrijednosti sadrži obligaciju. Sa druge strane, pravo na hartiju od vrijednosti je stvarno pravo. Međutim, zbog načela inkorporacije, u ovom slučaju stvarno pravo povlači obligaciono pravo. Najjednostavnije rečeno, pravo na hartiju znači i pravo iz hartije. Javno obećanje nagrade predstavlja jednostranu izjavu volje koja rađa obavezu za obećavaoca u trenutku saopštavanja te izjave javnosti. Ovo shvatanje je danas prihvaćeno, a nasuprot njemu u engleskom pravu se zastupa ugovorna teorija i prema njoj je javno obećanje nagrade ponuda za zaključenje ugovora učinjena neodređenom broju lica.

Na osnovu svega navedenog, komisija je zauzela stav da je riječ o veoma kompleksnoj i aktuelnoj temi kojoj treba posvetiti znatno više pažnje u pravnoj nauci i praksi. Komisija je konstatovala da je riječ o odličnom kandidatu iz čijeg velikog znanja i truda je i proistekao jedan ovako visokokvalitetan završni master rad, koji je ocijenila sa najvišom ocjenom, čime je Simona Glišić uspješno okončala odbranu svog master rada i zasluženo stekla  akademsko zvanje mastera prava.