У Бијељини, 6. 6. 2022. године са почетком у 13.00 часова, у просторијама одјељења ван сједишта Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву у Бијељини, одржана је јавна одбрана завршног мастер рада кандидата Сање Петковић  под називом ''Злоупотреба права код закључивања уговора о доживотном издржавању''.

Комисију за одбрану овог завршног мастер рада чинили су:

• др Димитрије Ћеранић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву – предсједник Комисије;
• др Станка Стјепановић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву – ментор и члан Комисије;
• др Свјетлана Ивановић, доцент Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву – члан Комисије.

Поред чланова Комисије, овој одбрани је присуствовао и велики број заинтересованих студената треће године првог циклуса студија.

Предмет истраживања у овом мастер раду је законско регулисање злоупотребе уговора о доживотном издржавању на националном, али и регионалном нивоу, нарочито са освртом на регионалну судску праксу из ове области. Злоупотреба права код закључивања уговора о доживотном издржавању представља вршење права из овог уговора противно циљу због кога је оно установљено или признато. У раду су најприје обрађени појавни облици злоупотребе права код закључивања уговора о доживотном издржавању према тренутку када је злоупотреба извршена. Тако се злоупотреба може јавити приликом закључења уговора, затим код извршења уговора, и на крају код престанка уговора. Даље, у раду су обрађени и појавни облици  злоупотребе права код закључивања уговора о доживотном издржавању према оштећеној страни.  Злоупотребом овог правног института може да буде изигран и оштећен давалац издржавања. Није риједак случај у пракси да штету претпри и прималац издржавања противправним дјеловањем даваоца издржавања. На послијетку, штету од злопуптребе права код закључивања уговора о доживотном издржавању могу имати и трећа лица. Санкција, која може погодити уговор о доживотном издржавању може бити двојака и довести до поништења уговора или до раскида уговора, зависно од услова које прописује законодавац. Као адекватан вид заштите од злоупоптребе права код уговора о доживотном издржавању, кандидаткиња, као прво, наводи адекватно законско регулисање ове проблематике. С тим у вези било би врло корисно вршити медицинско вјештачење примаоца доживотног издржавања, јер је углавном ријеч о старим или болесним лицима којима је потребна њега и брига о здрављу и животним потребама за њиховог живота, а за узврат, неријетко, дају значајан дио своје имовине која може бити и велике вриједности што свакако отвара могућност великим злоупотребама. Да би се томе стало у крај, било би више него корисно, не само за примаоца издржавања, него и за правну сигурност, вршити медицинско вјештачење. Као још један вид правне сигурности кандидаткиња сматра да је неопходно извршити забиљежбу права из уговора о доживотном издржавању.

Проф. др Станка Стјепановић је поздравила присутне у својству ментора и члана Комисије, те укратко представила кандидата. Похвалила је труд и знање кандидаткиње Петковић, указавши на значајне квалитете сачињеног мастер рада. Између осталог, навела је како је у раду коришћен упоредноправни метод са позивањем на значајне правне изворе који нису толико често коришћени у домаћој правној теорији попут Грађанског законика НР Кине. Кандидата је упитала да детаљније појасни неке од ставова изречених у вези са судском праксом наведеном у раду, а који се односе на законско рјешење по коме је за закључење уговора о доживотном издржавању у неким случајевима потребна сагласност органа старатељства. Такође, упитала је кандидата да поближе образложи своје схватање у погледу тога какав значај има кривица на раскид уговора због поремећених односа.

Доц. др Свјетлана Ивановић је указала на богатство правне грађе којом се служио кандидат у свом мастер раду. Поготово је истакла богату судску праксу која је анализирана. Кандидаткињу Петковић упитала је да појасни ко се све по њеном мишљењу може подвести под категорију лица која се у оквиру свог занимања или дјелатности старају о примаоцу издржавања, а за која важе посебна правила код закључења уговора о доживотном издражавању. Исто тако, кандидату је упутила питање шта мисли о томе да ли је законодавац нашао праву мјеру између хуманости с једне стране, и стицања користи, с друге стране, као најчешћих мотива за закључивање ових уговора.

Проф. др Димитрије Ћеранић је похвалио садржину и форму мастер рада, истичући да му је изузетан рад кандидата познат још са првог циклуса студија, а потом и са мастер студија. Кандидаткињи Петковић поставио је питање да се изјасни о законском одређењу уговора о доживотном издржавању у праву Републике Српске, поготово у смислу разликовања од уговора о насљеђивању, односно дијела законске норме у којој се говори о имовини или дијелу имовине која припада примаоцу издржавања у тренутку закључивања уговора. Такође, упитао је кандидата да ли давалац издржавања има обавезу сахрањивања примаоца издржавања у случају да уговором то није изричито поменуто будући да се та обавеза не помиње ни у законској одредби за разлику од осталих права у региону. На крају, замолио је кандидата да изнесе свој осврт на законско рјешење из српског права (чл. 203 ЗОН-а Србије) које се односи на посебан случај неважности овог уговора.

На основу свега наведеног, комисија заузела став да је ријеч да о веома комплексној и актуелној теми којој треба посветити знатно више пажње у правној науци и пракси. Актуелност ове теме проистиче и из овог времена, у којем у којем се јавља све већи и већи број људи који се одлучују на закључење овог института. Комисија је констатовала да је ријеч о одличном кандидату из чијег великог знања и труда је и проистекао један овако висококвалитетан завршни мастер рад, који је оцијенила са највишом оцјеном, чиме је Сања Петковић успјешно окончала одбрану свог мастер рада и заслужено стекла  академско звање мастера права.